Jutros na tržnici
Mama nervozno traži svoju kumicu. Vjerna je, ne želi
kupovati kod drugih. Ne vidi ju i tužno uzdahne: „Nema je danas.“ Nekoliko
koraka dalje, ipak je ugleda između mrkve i velikih glavica kristalke koji su
je bili sakrili. Mama joj prilazi s osmjehom, a i lice kumice razgali se kada
ugleda moju mamu. Mora da je tu neka posebna veza.
„Već sam mislila da te nema.“ kaže mama.
„No, je? A gde bi bila? Kaj si mislila? Da sam se morti
oženila?“
„Ma mislila sam da si možda umorna od noćne smjene.“
„Je, pa nema više posla puno po noći. Znaš kak je kod nas.
Sve manje se posla ima.“
Za ručak imamo škampe na buzaru, pa mama kupuje peršin. Zato
smo tražile baš tu tetu jer mama kaže da ona ima najbolji peršin. Izabrala je
jedan lijep s većim, podebljim korijenom. „Ja bih ovaj.“
„A ne buš nikaj više? Ja bih ti rajše dala mrkvu. Vekša je.
Viš kak je lepa.“
„Ne, hvala. Ne treba. Imam još od prošlog tjedna.“
„A je? Kaj ju nisi potrošila?“
Teta joj predaje peršin, mama plaća (3 kune! Koja pljačka). Odlazimo još kupiti jagode. Danas se častimo.
Valja napomenuti da sam iz razgovora ispustila neverbalnu
kombinaciju, koja je većinom bila hihotanje ili grohotan smijeh, i malo
namigivanja. Ovaj nevini, gotovo naivni, razgovor, bio je, naravno, o seksu.
 |
| Slika preuzata sa: http://www.trznice-zg.hr/ (mi smo zapravo bili na placu u Dubravi, ali nema baš nekih fotki) |
